09. фебруар 2018.

Средњовековни документи о Србима у Крајинама

Далибор Дрекић | 10:16 |
Оставите коментар!

О етничкој припадности становништва Балканског полуострва у антици и Средњем веку, историчари се не слажу. Неки сматрају да је најстарије становништво Балкана словенско (с племенским именима: Илири, Трачани, Скордици…), а други изричито тврде да су Словени стигли на Балкан тек у шестом и седмом столећу после Христа.Занемарујући ове недоумице, погледаћемо шта пише у сачуваним документима о нешто каснијем времену – Средњем веку. Она сведоче о присуству Срба на територијама српских крајина – данас у саставу Републике Хрватске, много пре појаве Турака на Балканском полуострву.


Крајишници


Срби се помињу у време кад, у тим документима, нема помена о Хрватима, нити о хрватским државама. Помињу се у деветом столећу само Срби и словенска племена, а од кнежевина: Славонска и Далматинска. Ни у владарским титулама нема помена о Хрватској. Кнез Борна, за кога званична историја Југославије пише да је хрватски кнез, означава се само кнезом Гудушчана и Тимочана, или, касније, кнезом Приморске Далмације. (Значи, био је кнез у Србији, па кад је прешао на територију под влашћу Франака, постављен је за кнеза Приморске Далмације — не Хрватске Далмације, како кривотвори историја у Југославији). Тој Далмацији је припојена Либурнија, али опет се не спомињу ни Хрвати ни Хрватска. Ова чињеница не би била спорна да литература и историографија југословенске државе (1918—1990), није преовлађујуће писала о присуству Срба у Панонији, Банији, Кордуну, Лици и Далмацији, као последици њиховог досељавања из Србије, Македоније и Црне Горе, и то по освајању Балкана од стране Турака — у четрнаестом, петнаестом и каснијим столећима.


Истовремено, и у енциклопедијске одреднице се уселила ова неутемељена тврдња о тако касном доласку Срба на подручје западног Балкана. А кад је реч о досељавању Словена у шестом и седном столећу, југословенска литература се (често) и енциклопедије (редовно) не ослањају на историјска документа. Тако, Енциклопедија Лексикографског завода у Загребу не говори о Србима кад је реч о том досељавању на Балкан. Њене одреднице, углавном, садрже да су се на Балкан, у шестом и седмом столећу, „доселили Словени и Хрвати“. Оне не објашњавају како је у тој словенској маси, тако рано, искристалисан идентитет Хрвата, а не и Срба — мада су Срби, одувек, били бројнији од Хрвата. Очигледно, у питању је извесна произвољност, или намера да се у неко давно време одређена територија прогласи поседом једне нације, мада то, ни делимично, како смо навели, не поткрепљују сачувана документа тога времена. Проф. Реља Новаковић, истраживач античке и средњовековне историје Срба, упозорава на могућа огрешења о науку:


Тражећи одговор на оваква и слична питања, истраживач, у недостатку савремених извора, може да западне у опасност да решења тражи домишљањем, при чему се обично руководи логиком и схватањима свога времена.1


Овог пута ћемо се ослободити потребе за домишљањем о прошлости Срба и Хрвата и ослонићемо се само на позната и верификована документа — с циљем да видимо да ли су Срби у српским крајинама становници тек после турске инвазије на Балкан, или су тамо живели и неколико столећа раније.


СРЕДЊОВЕКОВНИ ДОКУМЕНТИ О СРБИМА У КРАЈИНАМА


1. Ајнхардов летопис — девето столеће


Ајнхардов Летопис се односи на време између 818. и 823. године. Моћна франачка држава је господарила великим делом Паноније. Против франачке власти, подигао је устанак у Славонији кнез Људевит Посавски. Овај историјски догађај су југословенски историчари коментарисали на основу схватања свог времена — што шкоди науци, како нас упозорава проф. Р. Новаковић. Они су славонске устанике и кнеза Људевита прогласили Хрватима, мада Ајнхардов летопис, уопште, не спомиње Хрвате.


Ајнхардов летопис из 9. века о Србима који живе од Славоније до Далмације



2. Цар Константин Порфирогенит: О управљању државом (DAI)


О управљању царством (лат. De administrando imperio) или Спис о народима је назив који се у историјској науци користи за спис настао средином X века у Ромејском царству. Саставио га је цар Константин VII Порфирогенит или неко од њему блиских учењака као спољнополитички приручник намењен царевом сину и престолонаследнику Роману II (959-963).


Константин Порфирогенит: O Србима на отоцима, у Далмацији, Лици, Крбави и Гацку (10. век)



3. Хрватски историчар Натко Нодило: Становници Дубровника су Срби


Крајем деветнаестог столећа је историчар Натко Нодило проучавао национални састав становништво западног Балкана, па је своје мишљење изнео и о Дубровчанима. Он у овом граду не налази ни Хрвате ни хрватски језик.


Историчар Натко Нодило – Становници Дубровника су Срби



4. Лујо Војновић о хрватском плану за истребљење Срба, XIX век


Дубровчани су у 19. веку били свесни да Аустрија спроводи план да Србе римокатолике преведе у хрватску нацију. Они су се томе опирали и преко новина упозоравали римокатолике да не прихвате ову антисрпску подвалу. Водећи дубровачки интелектуалци су уочавали да ова аустријска политика подразумева и терор над Србима најширих размера. Њега је требало да спроводе Хрвати из Загреба и Загорја, с придобијеним католицима међу Србима у Далмацији, Дубровнику, Херцеговини, Босни, Славонији и другим српским крајевима.


Лујо Војновић о хрватском плану за истребљење Срба, XIX век



5. Ватиканска документа о Србима у Далмацији — пре турских освајања Србије


Српски епископ Никодим Милаш је, на основу средњовековних докумената и радова италијанских и хрватских историчара, забележио да је у XIV столећу српски краљ Босне Твртко преселио у Далмацију, која је била ретко насељена, десетине хиљада Срба


Ватиканска документа о Србима у Далмацији – пре турских освајања Србије



6. Подаци о Србима у Срему, Барањи и Војводини — од X до XIV столећа


Директор Архива Србије Јован Пејин је објавио књигу о српском становништву у Панонији (која захвата и делове данашње Хрватске) и о српским православним црквама од деветог до четрнаестог столећа — значи, много пре него што су Турци почели освајање Балканског полуострава. Ова чињеница сведочи да су Срби староседалачко становништво и да ће их, као такве, покорити азијски Мађари у X столећу после Христа.


Подаци о Србима у Срему, Барањи и Војводини од X до XIV столећа



7. Сведочанства аустријског државника о Србима староседеоцима у Славонији


Аустријски државник гроф Јохан Кристијан Бартенштајн, саветник царице Марије Терезије — 18. столеће, потврђује чињеницу да су Срби у Хрватској и Славонији староседелачко становништво. А већ су цар Рудолф Други и цар Матија, као краљеви Угарске, нашли били право (признајући да су Грци или Власи /Срби/, који у оним крајевима станују, обадвема краљевинама: Славонији и Хрватској, итекако помогли тиме што су Турке задржали од даљег упадања у ону прву) да им најснажније осигурају уживање свега онога што су год за њихова доба имали, ако би то лежало у једној или другој од ових двеју краљевина.


Аустријски државник Јохан Христоф фон Бартенштајн о Србима староседеоцима у Славонији



8. Аустријски цар Леополд Други о Србима као староседеоцима Славоније, Срема и Бачке


У време Леополда Другог, Хрвати су покушавали да српске крајеве ставе под власт хрватских феудалаца у Аустрији. Срби су тражили да се одржи аутономија — и даље независне од мађарских и хрватских феудалаца, па су одржали свој Сабор у Темишвару 1790. године. Леополд Други је послао поруку Сабору Срба и посведочио да су Срби староседеоци Славоније, Срема и Бачке.


Аустријски цар Леополд Други о Србима као староседеоцима Славоније, Срема и Бачке



9. Војна, привредна и судска самоуправа Срба у Мађарској и Аустрији


Срби су, од 15. до 19. столећа имали своју самоуправу, потчињену једино аустријском цару. Простирала се на територијама Републике Српске Крајине (успостављене од 1991. до 1995), а простирала се и на друга подручја -Бар чак до Арада у Румунији.


Војна, привредна и судска самоуправа Срба у Мађарској и Аустрији



Аутор: Слободан Јарчевић


Извор: Трипод



Средњовековни документи о Србима у Крајинама
Прочитајте више »

Палиндроми Артура Шопенхауера

Далибор Дрекић | 10:00 |
Оставите коментар!

Артур Шопенхауер (Arthur Schopenhauer 1788-1860) немачки филозоф идеалиста, класични представник метафизичког песимизма, аутор је неколико немачких палиндромних речи и најпознатијег немачког израза који може једнако да се чита и уназад


Артур Шопенхауер


Према његовом учењу човекова суштина је у интуицији, а интуиција се испољава путем воље. Воља је у основи свега, она је господар који све покреће, а интелект је само њен слуга.


Воља је слепи нагон који настаје из недостатка и никада не може бити до краја задовољена, Због тога је живот вечита патња, а овај свет је најгори могући свет. Увек када се оствари нека тежња, јави се досада, због чега Шопенхауер дефинише човеков живот као смену бола и досаде.


Историја човечанства је бесциљно лутање без напретка и једини излаз је у акетизму, одрицању од живота и у нирвани. Човек може да се ослободи те боли и побегне од безразложног света и безинтересним доживљајем уметности.


Главно Шопенхауерово дело је „Свет као воља и представа“, а његово филозофско учење добило је већи значај тек пред крај његовог живота и после смрти.


Артур Шопенхауер


У рукописима из Шопенхауеровце заоставштине могу се пронаћи примери његових осврта на питања језика („über den argen Unfung, der in jetziger Zeit mit der deutschen Sprache getrieben wird“):


„Савршенство језика подразумева да се у њему свака мисао може презизно и јасно изразити, са свим својим нијансама и променама, како граматичким, тако и лексичким.„


Он затим наводи о чему треба водити рачуна да би немачки језик био савршен и како немачке писце види као мајсторе са маказама којима уређују детаље.


„NIMM ELSE’S LEMMING!“


Према Гинисовој књизи светских рекорда из 1997. најдужа немачка палиндромна реч је „Reliefpfeiler“ („стуб са рељефом на себи“), која се приписује Артуру Шопенхауеру (1788-1860). Са становишта историје уметности и књижевности ова реч нема неки већи значај, али је изузетно популарна због своје дужине и јасног смисла. Наведена је као пример у велико Мејерсовом лексикону из 1905. године .


Други немачки палиндром који се приписује Артуру Шопенхауеру јесте реч „Marktkram“ (Тржишне ствари), али далеко најзначијнији и најпознатији јесте израз „Ein Neger mit Gazelle zagt im Regen nie” („Црнац са газелом не оклева на киши.“), за кога многи немачки извори из 19. века тврде да је реч о његовом ауторству.


Далибор Дрекић


Извори: Meyers Großes Konversations-Lexikon, Band 15. Leipzig 1908, S. 331.



Палиндроми Артура Шопенхауера
Прочитајте више »

28. јануар 2018.

Наполеонов палиндром о заточеништву на острву Елба

Далибор Дрекић | 10:01 |
Оставите коментар!

Изрека „Able was I ere I saw Elba“ („Моћан сам био пре него што сам видео Елбу.“) која се приписује Наполеону Бонапарти (1769-1821), назива се и „Наполеоновом јадиковком“, због тога што у себи носи алузију на крах моћног освајача који је, после пораза у бици код Ватрлоа, неко време провео заточен на острву Елби.



Ове речи Наполеон је, наводно, изговорио на Светој Хелени када га је један Енглез упитао може ли да опустоши Лондон. Наравно, Наполеон је био Француз и мало је вероватно да је изговорио ову изреку на енглеском језику.


Израз је објављен 1867. у делу „Пабирци“ („Gleanings“) Чарлса Ц. Бомбаха (Charles C. Bombaugh), а такође је забележен у Галаксијиним колумнама Марка Твена (Mark Twain, „The Galaxy“ 1866. 1. део, стр. 439).


Далибор Дрекић



Наполеонов палиндром о заточеништву на острву Елба
Прочитајте више »
Blogger Tips and TricksLatest Tips And TricksBlogger Tricks